Куповина некретнине је за већину грађана и привредних субјеката једна од најзначајнијих имовинских одлука. Иако делује као једноставна размена новца за стан, кућу или земљиште, иза сваког купопродајног посла стоји низ правних корака који одређују да ли ћете заиста постати неспорни власник. Пропусти у било којој фази могу довести до спорова, блокаде укњижбе или губитка уплаћеног новца.
Овај текст објашњава редослед радњи и најважније правне аспекте куповине непокретности у Србији, на језику разумљивом за особе које се први пут сусрећу са овом материјом. Реч је о општим информацијама; конкретне околности сваког посла могу захтевати додатне провере и прилагођена решења.
Провера власништва и терета у катастру непокретности
Први и најважнији корак је провера правног стања непокретности пре било каквог плаћања. Подаци се воде у катастру непокретности, који држи Републички геодетски завод. Из листа непокретности утврђује се ко је уписани власник, колики је његов уписани удео, као и да ли на непокретности постоје терети.
При провери треба обратити пажњу на следеће:
- Власника и основ стицања — да ли се лице које продаје поклапа са уписаним власником и по ком правном основу је стекло непокретност.
- Хипотеке и заложна права — да ли је непокретност оптерећена кредитом или другим обезбеђењем.
- Забележбе и забране — спор у току, забрана располагања, извршење или друге забележбе које ограничавају продају.
- Службености — право пролаза, провода инсталација и слично.
- Усклађеност стварног и уписаног стања — да ли квадратура, структура или изграђеност одговарају упису и грађевинској документацији.
Ако је непокретност под хипотеком, то не значи нужно да се не може купити, али захтева посебан механизам којим се хипотека брише из купопродајне цене. Код новоградње посебно је важно проверити употребну дозволу и то да ли је објекат укњижен.
Предуговор и капара
Када се стране усагласе о битним елементима посла, често се прво закључује предуговор. Предуговором се купац и продавац обавезују да ће у одређеном року закључити главни уговор о купопродаји под договореним условима. Предуговор је користан када је потребно време да се обезбеде средства, одобри кредит или прибави документација.
Уз предуговор се најчешће уговара капара — износ који купац даје продавцу као потврду да је уговор закључен и као средство обезбеђења. Правно дејство капаре је важно разумети:
- ако од посла одустане купац, по правилу губи дату капару;
- ако од посла одустане продавац, по правилу враћа капару у двоструком износу;
- када се посао реализује, капара се урачунава у купопродајну цену.
Да би капара произвела ова дејства, у уговору мора бити јасно означена као капара, а не само као аванс. Због озбиљних последица које носи, препоручљиво је да одредбе о капари и роковима буду прецизно формулисане.
Уговор о купопродаји и овера код јавног бележника
Главни документ је уговор о купопродаји непокретности. Он мора бити сачињен у писаној форми и садржати битне елементе: тачну идентификацију уговорних страна, прецизан опис непокретности према подацима из катастра, купопродајну цену, динамику плаћања, рок примопредаје и изјаву продавца којом дозвољава пренос права својине на купца (клаузула цлаусула интабуланди).
Уговор о промету непокретности мора бити оверен (солемнизован) код јавног бележника. Јавни бележник проверава идентитет странака, њихову пословну способност, сагласност воља и усклађеност уговора са прописима. Без ове овере уговор не производи правно дејство и не може послужити као основ за укњижбу. Приликом овере потребно је приложити одговарајућу документацију о непокретности и идентификационе исправе.
Динамика плаћања и примопредаја
Начин и редослед плаћања један су од најосетљивијих делова посла, јер се ту најчешће јављају ризици. Циљ је ускладити тренутак плаћања са тренутком у ком купац стиче сигурност да ће постати власник непокретности без терета.
У пракси се динамика плаћања често уређује тако да се:
- део цене уплати као капара или аванс при потписивању предуговора или уговора;
- остатак цене исплати по овери уговора, а код куповине на кредит након што банка одобри и реализује пласман;
- код непокретности под хипотеком део цене усмери на гашење постојећег дуга и брисање хипотеке.
Примопредаја је фактичко предаја непокретности купцу и о њој се саставља записник. У записнику се бележи стање непокретности, очитавају се бројила и констатује измиреност рачуна за комуналне услуге до дана предаје. Уредан примопредајни записник штити купца од накнадних обавеза из периода пре него што је преузео непокретност.
Укњижба права својине
Закључењем и овером уговора купац још није уписани власник. Право својине на непокретности стиче се уписом (укњижбом) у катастар непокретности. Док се упис не спроведе, купац је носилац облигационог права према продавцу, али према трећим лицима није евидентиран као власник.
Захтев за укњижбу подноси се катастру уз оверени уговор и прописану документацију. Укњижба је кључна јер:
- даје купцу јавно видљив и заштићен статус власника;
- омогућава даље располагање непокретношћу;
- штити од ситуација у којима би неко друго лице покушало да полаже права на исту непокретност.
Рок за спровођење уписа и евентуалне таксе уређени су прописима, па је упутно проверити их за конкретан случај. Препоручује се да се укњижба покрене без одлагања након овере уговора.
Порез на пренос апсолутних права и ослобођења
Купопродаја непокретности повлачи и пореску обавезу. Када промет не подлеже порезу на додату вредност, по правилу се плаћа порез на пренос апсолутних права. Обвезник овог пореза је, према закону, продавац, али се уговором често уређује ко ће економски сносити тај трошак, па је важно да одредба о томе буде јасна.
Закон предвиђа одређена пореска ослобођења, међу којима је познато ослобођење за купца првог стана, уз испуњење прописаних услова који се односе на статус купца и на површину непокретности. Код куповине новоизграђених објеката од инвеститора, уместо пореза на пренос апсолутних права, на цену се може обрачунавати порез на додату вредност.
Пореске стопе, основица и услови за ослобођење мењају се прописима, због чега је за тачан износ и могућност ослобођења најбоље извршити проверу за конкретну трансакцију, а не се ослањати на уопштене податке.
Најчешћи ризици и како их избећи
Већина проблема код куповине непокретности може се предупредити пажљивим вођењем посла. На следеће ризике треба обратити посебну пажњу:
- Непроверено правно стање — плаћање пре увида у лист непокретности и терете.
- Неусклађеност стварног и уписаног стања — објекат или део објекта који није укњижен или нема потребне дозволе.
- Непрецизан уговор — недостатак јасне динамике плаћања, рока примопредаје или клаузуле којом се дозвољава укњижба.
- Нејасан статус капаре — износ који није јасно дефинисан, па не производи очекивано дејство.
- Одлагање укњижбе — протек времена без уписа повећава могућност компликација.
Када се обратити адвокату
Укључивање адвоката корисно је пре плаћања било ког износа и пре потписивања предуговора или уговора. Адвокат може да изврши проверу правног стања непокретности, сачини или прегледа уговорне одредбе, усклади динамику плаћања са обезбеђењем купца и прати посао до укњижбе. Будући да свака непокретност и свака трансакција имају своје специфичности, правовремен савет помаже да се ризици препознају и посао спроведе на сигуран и уредан начин.
Напомена
Овај текст је информативног карактера и не представља правни савет нити замену за консултацију са адвокатом. За процену конкретне правне ситуације обратите се канцеларији.
