Права запослених — основни преглед

Радни однос је правни однос између запосленог и послодавца у којем запослени, уз накнаду, обавља послове за послодавца према његовим упутствима и под његовим надзором. Из тог односа проистиче низ права и обавеза које су у највећој мери уређене Законом о раду, а ближе се разрађују колективним уговором, правилником о раду и појединачним уговором о раду. Познавање основних права помаже запосленима да препознају када је нешто у реду, а када је потребно реаговати.

Овај текст даје општи преглед најважнијих права из радног односа: уговора о раду, зараде и накнада, радног времена и одмора, годишњег одмора, безбедности и здравља на раду, заштите од незаконитог отказа и поступка заштите права. Реч је о информативном приказу; конкретна права и рокови зависе од околности појединачног случаја, па их увек треба проверити у односу на дату ситуацију.

Уговор о раду — основ радног односа

Радни однос заснива се уговором о раду који се, по правилу, закључује пре ступања запосленог на рад, у писаном облику. Уговор о раду је темељни документ из којег се види шта је између страна договорено, па је важно пажљиво га прочитати пре потписивања и задржати свој примерак.

Уговор о раду, по правилу, садржи битне елементе као што су:

• подаци о запосленом и послодавцу;
• назив и опис послова које запослени обавља;
• место рада;
• врста радног односа (на неодређено или на одређено време);
• дан почетка рада и, код рада на одређено време, трајање уговора;
• радно време (пуно или непуно);
• подаци о заради и елементима за њено утврђивање;
• рокови за исплату зараде и друга права и обавезе.

Радни однос се, по правилу, заснива на неодређено време. Рад на одређено време дозвољен је само у случајевима и под условима предвиђеним законом, чиме се спречава да се привремени уговори користе за трајне потребе. Измене уговора врше се анексом, уз законом предвиђен поступак, а не једностраним наметањем нових услова.

Зарада и друге накнаде

Запослени има право на одговарајућу зараду за обављени рад, која се састоји од зараде за обављени рад и време проведено на раду, увећане зараде и других примања у складу са законом и општим актом. За исти рад или рад исте вредности запосленима се гарантује једнака зарада, без дискриминације.

У оквиру права на зараду и накнаде значајно је знати следеће:

• Увећана зарада припада, између осталог, за рад на дан празника, за ноћни рад, за прековремени рад и по основу времена проведеног на раду (минули рад), у процентима и под условима одређеним прописима и општим актом.
• Накнада зараде припада за време одсуства са рада у случајевима као што су годишњи одмор, плаћено одсуство, привремена спреченост за рад и други законом предвиђени разлози.
• Накнада трошкова запосленом припада, на пример, за долазак и одлазак са рада и за време проведено на службеном путу, у складу са прописима и општим актом.
• Послодавац је дужан да запосленом при свакој исплати достави обрачун зараде, односно накнаде, чиме запослени може проверити тачност исплате.

Ако зарада није исплаћена или је исплаћена у мањем износу, запослени има право да своја новчана потраживања остварује, у границама законом предвиђених рокова застарелости. И овде је упутно правовремено реаговати.

Радно време, одмори и годишњи одмор

Пуно радно време законом је ограничено, а прековремени рад дозвољен је само у случајевима и у обиму које закон предвиђа. Ограничења радног времена постоје да би се заштитили здравље и достојанство запосленог.

Запослени има право на више врста одмора:

1. Одмор у току дневног рада (пауза) током радног дана.
2. Дневни одмор између два радна дана.
3. Недељни одмор, по правилу непрекидан и у трајању које прописује закон.
4. Годишњи одмор у свакој календарској години.

Право на годишњи одмор запослени стиче у складу са законом, а његова дужина утврђује се према прописаном минимуму који се увећава по основима предвиђеним општим актом и уговором о раду. Запослени се не може одрећи права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити или заменити новчаном накнадом, осим у законом предвиђеним случајевима (на пример при престанку радног односа). Време коришћења одмора утврђује послодавац уз претходно обавештавање запосленог и уз уважавање потреба посла.

Безбедност и здравље на раду

Послодавац је дужан да запосленом обезбеди рад на радном месту и у радној околини у којима су спроведене мере безбедности и здравља на раду. Ова област ближе је уређена посебним прописима о безбедности и здрављу на раду, поред Закона о раду.

Основне обавезе и права у овој области обухватају:

• оспособљавање запосленог за безбедан и здрав рад;
• обезбеђивање средстава и опреме за личну заштиту на раду;
• право запосленог да одбије рад када му непосредно прети опасност по живот и здравље, под условима предвиђеним прописима;
• посебну заштиту одређених категорија запослених, као што су омладина, труднице и породиље.

Повреда на раду и професионално обољење повлаче посебна права, па је важно да се свака таква околност уредно пријави и документује.

Заштита од незаконитог отказа и отказни рокови

Послодавац може отказати уговор о раду само из разлога које закон изричито предвиђа и уз спровођење прописаног поступка. Отказ мора бити у писаном облику, са образложењем и поуком о правном леку. Пре отказа из разлога који се тичу понашања или рада запосленог, послодавац је, по правилу, дужан да запосленог упозори и омогући му да се изјасни.

Неколико начела је посебно важно:

• Отказ без законом предвиђеног разлога или без спроведеног поступка може бити незаконит.
• У случају отказа због технолошких, економских или организационих промена (вишак запослених), запосленом, по правилу, припада отпремнина под законом одређеним условима.
• Отказни рок постоји у законом предвиђеним случајевима (на пример када запослени сам даје отказ или код отказа због неостваривања резултата рада), и утврђује се у оквирима које прописује закон.

Рокови за оспоравање отказа су кратки. Запослени који сматра да му је отказом повређено право може покренути судску заштиту, али само у року који је законом одређен и који је знатно краћи од уобичајених застарних рокова. Пропуштање тог рока по правилу значи губитак могућности да се отказ оспори пред судом, без обзира на то колико су разлози запосленог основани. Због тога је од пријема решења о отказу потребно реаговати одмах, а тачан рок проверити у конкретном случају.

Поступак заштите права из радног односа

Када запослени сматра да му је повређено неко право из радног односа, на располагању је неколико путева заштите:

1. Обраћање послодавцу — у појединим ситуацијама запослени најпре подноси захтев или приговор послодавцу, у складу са општим актом.
2. Судска заштита — запослени покреће радни спор пред надлежним судом, у законом предвиђеним роковима.
3. Инспекција рада — надзор над применом прописа о раду врши инспекција рада, којој се запослени може обратити ради контроле поступања послодавца.
4. Мирно решавање спорова — у одређеним случајевима могуће је и мирно решавање радног спора пред надлежним телом.

Заједничко свим овим путевима јесте да су везани за рокове и да је уредно документовање чињеница (уговор, обрачуни зараде, решења, преписка) од великог значаја за успешност заштите.

Када се обратити адвокату

С обзиром на то да су поједини рокови у радном праву, нарочито за оспоравање отказа, законом одређени и кратки, корисно је правну помоћ потражити одмах по настанку спорне ситуације, а не пред истек рока. Адвокат може проценити да ли је отказ или друга одлука послодавца у складу са законом, проверити тачан рок за заштиту права у конкретном случају и помоћи у припреми одговарајућих правних радњи. Правовремена процена оставља више простора за пажљиво поступање у оквиру законских рокова.