Како изгледа развод брака у Србији

Развод брака је законом уређен начин престанка брака одлуком суда. У Србији је ова материја регулисана пре свега Породичним законом, који прописује ко може покренути поступак, који суд је надлежан и како се решавају питања која произлазе из престанка брака, попут вршења родитељског права, издржавања и деобе заједничке имовине.

Иако се развод често доживљава као емотивно тешка и компликована ситуација, сам поступак може бити релативно једноставан када су се супружници о свему споразумели. С друге стране, када сагласности нема, поступак се води као спор и може трајати дуже. У наставку објашњавамо како изгледа развод у пракси, који су његови основни облици и на шта треба обратити пажњу.

Који су начини развода брака

Према Породичном закону, брак може престати разводом на два основна начина:

Споразумни развод – када су оба супружника сагласна да се брак разведе.
Спорни развод (развод по тужби) – када један супружник жели развод, а други се не слаже, или када нема сагласности око пратећих питања (деца, имовина, издржавање).

Без обзира на облик, о разводу увек одлучује суд пресудом. Не постоји „административни" развод пред матичарем или неким другим органом. Разлика између споразумног и спорног развода огледа се у томе колико је поступак једноставан и колико дуго траје.

Споразумни развод брака

До споразумног развода долази када су супружници сагласни да се брак оконча и када заједнички подносе суду предлог за развод. Овај облик је по правилу бржи и мање оптерећујући, јер суд не утврђује ко је „крив" за развод нити разлоге за престанак заједнице.

Уз предлог за споразумни развод, супружници суду прилажу и писани споразум који обично обухвата:

Споразум о вршењу родитељског права – ако супружници имају заједничку малолетну децу, договарају се коме се деца поверавају, како ће се остваривати контакт са другим родитељем и како ће се деца издржавати.
Споразум о деоби заједничке имовине – како се дели имовина стечена током трајања брака.

Када постоје заједничка малолетна деца, суд посебно цени да ли је споразум о родитељском праву у најбољем интересу детета. То значи да сагласност родитеља није сама по себи довољна – суд ће одбити да прихвати споразум који не штити интерес детета. У овим поступцима често учествује и орган старатељства (центар за социјални рад), који даје мишљење о томе шта је за дете најповољније.

Спорни развод брака

Спорни развод се покреће тужбом једног супружника. До њега долази када други супружник не пристаје на развод или када између њих не постоји сагласност о битним питањима – на пример, око тога коме ће деца бити поверена, колика треба да буде висина издржавања или како се дели имовина.

У овом поступку суд утврђује да ли су брачни односи озбиљно и трајно поремећени или се заједница живота супружника из других разлога не може одржати. За разлику од споразумног развода, овде суд изводи доказе, саслушава странке, а по потреби прибавља и налаз и мишљење стручњака, нарочито када су у питању деца.

Спорни поступци по правилу трају дуже, а њихов ток зависи од сложености појединачног случаја, броја спорних питања и тога колико су стране спремне на договор током поступка. Није реткост да се супружници у току спорног поступка делимично или потпуно споразумеју о појединим питањима, чиме се поступак може поједноставити.

Надлежни суд и ток поступка

За одлучивање о разводу брака надлежан је основни суд. Поступак се, по правилу, може водити пред судом према месту пребивалишта односно боравишта странака; који је конкретно суд месно надлежан зависи од околности случаја и треба га проверити пре подношења.

Ток поступка у најкраћем изгледа овако:

Покретање поступка – подношењем заједничког предлога (споразумни развод) или тужбе (спорни развод).
Поступак посредовања – када супружници имају заједничку малолетну децу, закон предвиђа фазу усмерену на покушај мирног решавања и споразума, уз могући покушај поновног успостављања заједнице или нагодбе о спорним питањима.
Рочишта и извођење доказа – нарочито у спорном поступку, суд саслушава странке и изводи потребне доказе.
Одлука суда – суд доноси пресуду којом се брак разводи и, када је то потребно, одлучује о вршењу родитељског права и издржавању деце.

Брак се сматра разведеним када пресуда о разводу постане правноснажна. Након тога се податак о разводу уписује у матичну књигу венчаних.

Деца, издржавање и модел виђања

Када супружници имају заједничку малолетну децу, питања која се тичу деце имају посебан значај и суд им посвећује највећу пажњу. Водеће начело је најбољи интерес детета, који има предност у односу на жеље и интересе родитеља.

У вези са децом уређују се, по правилу, следећа питања:

Вршење родитељског права – коме се дете поверава, односно да ли родитељи настављају да заједнички врше родитељско право или га самостално врши један родитељ.
Издржавање детета – висина доприноса за издржавање који плаћа родитељ са којим дете не живи. Износ се одређује према потребама детета и могућностима родитеља, па се утврђује у сваком случају посебно.
Модел виђања (контакт са другим родитељем) – начин на који дете одржава личне односе са родитељем са којим не живи, укључујући динамику виђања и провођење времена.

Суд у овим питањима није везан искључиво договором родитеља. И када родитељи имају споразум, суд ће ценити да ли је он у интересу детета, а мишљење органа старатељства често има важну улогу. У одређеним ситуацијама узима се у обзир и мишљење самог детета, у складу са његовим узрастом и зрелошћу.

Деоба заједничке имовине

Имовина коју су супружници стекли радом током трајања брака по правилу представља њихову заједничку имовину. Приликом развода отвара се питање њене деобе. Од заједничке имовине разликује се посебна имовина, коју чини, на пример, оно што је супружник имао пре брака или стекао наслеђем или поклоном током брака.

Деоба се може спровести:

Споразумно – супружници се договоре о томе шта коме припада и тај споразум могу формализовати.
У судском поступку – када сагласности нема, о деоби и уделима одлучује суд.

Полазно правило је да су удели супружника у заједничкој имовини једнаки, али се у конкретном случају може утврдити и другачији однос, у зависности од доприноса сваког супружника и других околности. Пошто питања имовине умеју да буду сложена, посебно када су у питању непокретности, привредни субјекти или дуговања, корисно је унапред разјаснити статус појединих ствари и права.

Када се обратити адвокату

Развод брака често обухвата више повезаних питања која се решавају истовремено – од статуса деце до имовине – па је корисно на време се информисати о својим правима и обавезама. Саветовање са адвокатом може помоћи да се:

разуме који облик поступка одговара конкретној ситуацији,
правилно припреми предлог или тужба и пратећа документација,
сагледају последице договора о деци, издржавању и имовини пре него што се прихвате.

Сваки развод је специфичан и исход зависи од околности конкретног случаја, па опште информације из овог текста не могу заменити правни савет прилагођен вашој ситуацији. Ако размишљате о покретању поступка или вам је тужба већ достављена, благовремено обраћање адвокату помаже да донесете одлуке са пуним разумевањем својих права.