Kada neko premine, njegova imovina, prava i obaveze ne nestaju, već prelaze na naslednike. Da bi se pravno utvrdilo ko su naslednici, šta ulazi u zaostavštinu i u kojim delovima se imovina deli, sprovodi se ostavinski postupak. To je vanparnični sudski postupak koji se u praksi najčešće vodi pred javnim beležnikom (notarom) kao poverenikom suda.
Ovaj tekst objašnjava kako ostavinski postupak funkcioniše u Srbiji, koji propisi ga uređuju i kroz koje faze prolazi. Osnov za nasleđivanje i za sam tok postupka daju pre svega Zakon o nasleđivanju i Zakon o vanparničnom postupku. Reč je o opštem informativnom pregledu, jer konkretan ishod uvek zavisi od okolnosti svakog nasleđa.
Šta je ostavinski postupak i kada se pokreće
Ostavinski postupak je postupak u kojem nadležni organ utvrđuje ko su naslednici umrlog (ostavioca), koja imovina čini njegovu zaostavštinu i na koji način se ta imovina raspodeljuje. Zaostavštinu čine ne samo nepokretnosti i pokretne stvari, već i novčana sredstva, potraživanja, udeli u privrednim društvima, ali i dugovi ostavioca.
Postupak se pokreće po službenoj dužnosti, a povod za to je smrtovnica. Nju sud najčešće dobija na osnovu matične knjige umrlih ili od lica koja su bila u vezi sa ostaviocem. Bitno je razumeti nekoliko polaznih pravila:
- Naslednici ne moraju sami da podnose poseban zahtev da bi postupak počeo, jer se on pokreće automatski nakon prijave smrti.
- Za sprovođenje postupka nadležan je sud prema mestu poslednjeg prebivališta ostavioca, koji predmet po pravilu poverava javnom beležniku sa svog područja.
- Nasleđivanje se u pravnom smislu smatra otvorenim u trenutku smrti ostavioca, iako se naslednici zvanično utvrđuju kasnije, kroz postupak.
Uloga javnog beležnika
Javni beležnik (notar) danas ima centralnu ulogu u vođenju ostavinskih predmeta. Sud mu poverava predmet, a on postupa kao poverenik suda, u granicama koje su mu zakonom određene. Zadatak beležnika je da postupak sprovede zakonito, nepristrasno i uz poštovanje prava svih učesnika.
U okviru svoje uloge, javni beležnik zakazuje i vodi ročište, poziva naslednike i druga zainteresovana lica, utvrđuje ko ima pravo da nasleđuje i koja imovina ulazi u zaostavštinu, prima nasledne izjave i na kraju donosi rešenje o nasleđivanju. Ako se u toku postupka pojave sporne činjenice, na primer spor oko toga ko je naslednik, koliki je obim zaostavštine ili da li je testament punovažan, beležnik ne rešava taj spor sam. U takvoj situaciji predmet se vraća sudu, a učesnici se mogu uputiti na parnicu.
Utvrđivanje naslednika i zaostavštine
Jedno od ključnih pitanja u postupku jeste utvrđivanje kruga naslednika. Zakon o nasleđivanju predviđa dva osnova pozivanja na nasleđe: zakon i testament (zaveštanje).
Zakonsko nasleđivanje
Ako ostavilac nije ostavio punovažan testament, ili testamentom nije raspolagao celom imovinom, primenjuju se pravila zakonskog nasleđivanja. Ono počiva na takozvanim naslednim redovima, gde bliži nasledni red isključuje dalji:
- Prvi nasledni red čine potomci ostavioca (deca i njihovi potomci) i bračni drug. Oni po pravilu nasleđuju na jednake delove.
- Drugi nasledni red čine roditelji ostavioca i bračni drug, i on dolazi na red ako ostavilac nema potomstvo.
- Dalji nasledni redovi obuhvataju babe i dede, odnosno druge srodnike, i primenjuju se tek ako nema naslednika iz bliših redova.
Konkretni delovi zavise od toga koji nasledni red dolazi na red i koliko lica u njemu postoji, pa je uvek preporučljivo proveriti raspodelu za dati slučaj.
Testamentarno nasleđivanje
Ako je ostavilac sačinio testament, njegova volja se u načelu poštuje. Testament je jednostrana izjava volje kojom fizičko lice raspolaže svojom imovinom za slučaj smrti, a Zakon o nasleđivanju propisuje više dozvoljenih oblika (na primer svojeručni testament ili testament sačinjen pred javnim beležnikom). U ostavinskom postupku se, između ostalog, ceni da li testament ispunjava zakonom propisanu formu. Sama punovažnost testamenta, ako je osporena, po pravilu se utvrđuje u parnici.
Nasledne izjave i nužni deo
Naslednik nije obavezan da prihvati nasleđe. Zbog toga se u postupku daju nasledne izjave, kojima se lice poziva da se izjasni o svom pravu. U praksi postoje dve osnovne mogućnosti:
- Prihvatanje nasleđa, čime naslednik stiče prava, ali preuzima i obaveze (dugove) u okvirima koje predviđa zakon.
- Odricanje od nasleđa, kada naslednik ne želi da prihvati zaostavštinu, na primer zato što je opterećena dugovima.
Nasledna izjava se daje slobodno i ozbiljno; jednom data izjava se, po pravilu, ne može opozvati. Ako se naslednik ne izjasni, smatra se, u skladu sa zakonom, da nasleđe prihvata. Zbog značaja ovih izjava, korisno je unapred se informisati o posledicama pre samog ročišta.
Poseban institut jeste nužni deo. Reč je o delu zaostavštine koji zakon garantuje najbližim srodnicima (nužnim naslednicima, kao što su potomci i bračni drug, a pod određenim uslovima i roditelji), i kojeg ih ostavilac ne može lišiti raspolaganjima u testamentu, osim u zakonom predviđenim slučajevima razbaštinjenja. Ako je testamentom ili poklonima nužni deo povređen, nužni naslednik može zahtevati njegovu zaštitu. Konkretna visina nužnog dela zavisi od kategorije naslednika i okolnosti nasleđa, pa je za tačan obračun potrebno proveriti podatke u datom predmetu.
Rešenje o nasleđivanju
Postupak se okončava donošenjem rešenja o nasleđivanju. To je akt kojim se zvanično utvrđuje ko su naslednici, u kom obimu i delovima nasleđuju, kao i koja imovina čini zaostavštinu i kako se raspodeljuje. Rešenje ima veliki praktičan značaj:
- Na osnovu njega se sprovodi upis prava svojine na nepokretnostima u katastar nepokretnosti.
- Njime se uređuje raspolaganje novčanim sredstvima, udelima i drugom imovinom umrlog.
- Ono je osnov za dalje pravne radnje naslednika u odnosu na nasleđenu imovinu.
Protiv rešenja je, pod uslovima iz zakona, dozvoljen pravni lek. Rokovi za izjavljivanje pravnog leka su zakonom određeni i po pravilu kratki, pa ih je važno proveriti u svakom konkretnom slučaju kako se ne bi propustili.
Kada se obratiti advokatu
Ostavinski postupak je u jednostavnim slučajevima relativno pregledan, ali može postati složen kada postoji više naslednika, sporni testament, imovina u inostranstvu, dugovi u zaostavštini ili pitanje povrede nužnog dela. U takvim situacijama korisno je pravovremeno se posavetovati sa advokatom, koji može objasniti prava i obaveze, pomoći u pripremi nasledne izjave i zastupati stranku ako dođe do parnice. Blagovremena informacija često pomaže da se izbegnu propušteni rokovi i kasniji sporovi među naslednicima.
Napomena
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet niti zamenu za konsultaciju sa advokatom. Za procenu konkretne pravne situacije obratite se kancelariji.