Prava zaposlenih — osnovni pregled

Radni odnos je pravni odnos između zaposlenog i poslodavca u kojem zaposleni, uz naknadu, obavlja poslove za poslodavca prema njegovim uputstvima i pod njegovim nadzorom. Iz tog odnosa proističe niz prava i obaveza koje su u najvećoj meri uređene Zakonom o radu, a bliže se razrađuju kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu i pojedinačnim ugovorom o radu. Poznavanje osnovnih prava pomaže zaposlenima da prepoznaju kada je nešto u redu, a kada je potrebno reagovati.

Ovaj tekst daje opšti pregled najvažnijih prava iz radnog odnosa: ugovora o radu, zarade i naknada, radnog vremena i odmora, godišnjeg odmora, bezbednosti i zdravlja na radu, zaštite od nezakonitog otkaza i postupka zaštite prava. Reč je o informativnom prikazu; konkretna prava i rokovi zavise od okolnosti pojedinačnog slučaja, pa ih uvek treba proveriti u odnosu na datu situaciju.

Ugovor o radu — osnov radnog odnosa

Radni odnos zasniva se ugovorom o radu koji se, po pravilu, zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku. Ugovor o radu je temeljni dokument iz kojeg se vidi šta je između strana dogovoreno, pa je važno pažljivo ga pročitati pre potpisivanja i zadržati svoj primerak.

Ugovor o radu, po pravilu, sadrži bitne elemente kao što su:

• podaci o zaposlenom i poslodavcu;
• naziv i opis poslova koje zaposleni obavlja;
• mesto rada;
• vrsta radnog odnosa (na neodređeno ili na određeno vreme);
• dan početka rada i, kod rada na određeno vreme, trajanje ugovora;
• radno vreme (puno ili nepuno);
• podaci o zaradi i elementima za njeno utvrđivanje;
• rokovi za isplatu zarade i druga prava i obaveze.

Radni odnos se, po pravilu, zasniva na neodređeno vreme. Rad na određeno vreme dozvoljen je samo u slučajevima i pod uslovima predviđenim zakonom, čime se sprečava da se privremeni ugovori koriste za trajne potrebe. Izmene ugovora vrše se aneksom, uz zakonom predviđen postupak, a ne jednostranim nametanjem novih uslova.

Zarada i druge naknade

Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu za obavljeni rad, koja se sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, uvećane zarade i drugih primanja u skladu sa zakonom i opštim aktom. Za isti rad ili rad iste vrednosti zaposlenima se garantuje jednaka zarada, bez diskriminacije.

U okviru prava na zaradu i naknade značajno je znati sledeće:

• Uvećana zarada pripada, između ostalog, za rad na dan praznika, za noćni rad, za prekovremeni rad i po osnovu vremena provedenog na radu (minuli rad), u procentima i pod uslovima određenim propisima i opštim aktom.
• Naknada zarade pripada za vreme odsustva sa rada u slučajevima kao što su godišnji odmor, plaćeno odsustvo, privremena sprečenost za rad i drugi zakonom predviđeni razlozi.
• Naknada troškova zaposlenom pripada, na primer, za dolazak i odlazak sa rada i za vreme provedeno na službenom putu, u skladu sa propisima i opštim aktom.
• Poslodavac je dužan da zaposlenom pri svakoj isplati dostavi obračun zarade, odnosno naknade, čime zaposleni može proveriti tačnost isplate.

Ako zarada nije isplaćena ili je isplaćena u manjem iznosu, zaposleni ima pravo da svoja novčana potraživanja ostvaruje, u granicama zakonom predviđenih rokova zastarelosti. I ovde je uputno pravovremeno reagovati.

Radno vreme, odmori i godišnji odmor

Puno radno vreme zakonom je ograničeno, a prekovremeni rad dozvoljen je samo u slučajevima i u obimu koje zakon predviđa. Ograničenja radnog vremena postoje da bi se zaštitili zdravlje i dostojanstvo zaposlenog.

Zaposleni ima pravo na više vrsta odmora:

1. Odmor u toku dnevnog rada (pauza) tokom radnog dana.
2. Dnevni odmor između dva radna dana.
3. Nedeljni odmor, po pravilu neprekidan i u trajanju koje propisuje zakon.
4. Godišnji odmor u svakoj kalendarskoj godini.

Pravo na godišnji odmor zaposleni stiče u skladu sa zakonom, a njegova dužina utvrđuje se prema propisanom minimumu koji se uvećava po osnovima predviđenim opštim aktom i ugovorom o radu. Zaposleni se ne može odreći prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u zakonom predviđenim slučajevima (na primer pri prestanku radnog odnosa). Vreme korišćenja odmora utvrđuje poslodavac uz prethodno obaveštavanje zaposlenog i uz uvažavanje potreba posla.

Bezbednost i zdravlje na radu

Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu. Ova oblast bliže je uređena posebnim propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, pored Zakona o radu.

Osnovne obaveze i prava u ovoj oblasti obuhvataju:

• osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad;
• obezbeđivanje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu;
• pravo zaposlenog da odbije rad kada mu neposredno preti opasnost po život i zdravlje, pod uslovima predviđenim propisima;
• posebnu zaštitu određenih kategorija zaposlenih, kao što su omladina, trudnice i porodilje.

Povreda na radu i profesionalno oboljenje povlače posebna prava, pa je važno da se svaka takva okolnost uredno prijavi i dokumentuje.

Zaštita od nezakonitog otkaza i otkazni rokovi

Poslodavac može otkazati ugovor o radu samo iz razloga koje zakon izričito predviđa i uz sprovođenje propisanog postupka. Otkaz mora biti u pisanom obliku, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku. Pre otkaza iz razloga koji se tiču ponašanja ili rada zaposlenog, poslodavac je, po pravilu, dužan da zaposlenog upozori i omogući mu da se izjasni.

Nekoliko načela je posebno važno:

• Otkaz bez zakonom predviđenog razloga ili bez sprovedenog postupka može biti nezakonit.
• U slučaju otkaza zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena (višak zaposlenih), zaposlenom, po pravilu, pripada otpremnina pod zakonom određenim uslovima.
• Otkazni rok postoji u zakonom predviđenim slučajevima (na primer kada zaposleni sam daje otkaz ili kod otkaza zbog neostvarivanja rezultata rada), i utvrđuje se u okvirima koje propisuje zakon.

Rokovi za osporavanje otkaza su kratki. Zaposleni koji smatra da mu je otkazom povređeno pravo može pokrenuti sudsku zaštitu, ali samo u roku koji je zakonom određen i koji je znatno kraći od uobičajenih zastarnih rokova. Propuštanje tog roka po pravilu znači gubitak mogućnosti da se otkaz ospori pred sudom, bez obzira na to koliko su razlozi zaposlenog osnovani. Zbog toga je od prijema rešenja o otkazu potrebno reagovati odmah, a tačan rok proveriti u konkretnom slučaju.

Postupak zaštite prava iz radnog odnosa

Kada zaposleni smatra da mu je povređeno neko pravo iz radnog odnosa, na raspolaganju je nekoliko puteva zaštite:

1. Obraćanje poslodavcu — u pojedinim situacijama zaposleni najpre podnosi zahtev ili prigovor poslodavcu, u skladu sa opštim aktom.
2. Sudska zaštita — zaposleni pokreće radni spor pred nadležnim sudom, u zakonom predviđenim rokovima.
3. Inspekcija rada — nadzor nad primenom propisa o radu vrši inspekcija rada, kojoj se zaposleni može obratiti radi kontrole postupanja poslodavca.
4. Mirno rešavanje sporova — u određenim slučajevima moguće je i mirno rešavanje radnog spora pred nadležnim telom.

Zajedničko svim ovim putevima jeste da su vezani za rokove i da je uredno dokumentovanje činjenica (ugovor, obračuni zarade, rešenja, prepiska) od velikog značaja za uspešnost zaštite.

Kada se obratiti advokatu

S obzirom na to da su pojedini rokovi u radnom pravu, naročito za osporavanje otkaza, zakonom određeni i kratki, korisno je pravnu pomoć potražiti odmah po nastanku spornе situacije, a ne pred istek roka. Advokat može proceniti da li je otkaz ili druga odluka poslodavca u skladu sa zakonom, proveriti tačan rok za zaštitu prava u konkretnom slučaju i pomoći u pripremi odgovarajućih pravnih radnji. Pravovremena procena ostavlja više prostora za pažljivo postupanje u okviru zakonskih rokova.