Kako izgleda razvod braka u Srbiji

Razvod braka je zakonom uređen način prestanka braka odlukom suda. U Srbiji je ova materija regulisana pre svega Porodičnim zakonom, koji propisuje ko može pokrenuti postupak, koji sud je nadležan i kako se rešavaju pitanja koja proizlaze iz prestanka braka, poput vršenja roditeljskog prava, izdržavanja i deobe zajedničke imovine.

Iako se razvod često doživljava kao emotivno teška i komplikovana situacija, sam postupak može biti relativno jednostavan kada su se supružnici o svemu sporazumeli. S druge strane, kada saglasnosti nema, postupak se vodi kao spor i može trajati duže. U nastavku objašnjavamo kako izgleda razvod u praksi, koji su njegovi osnovni oblici i na šta treba obratiti pažnju.

Koji su načini razvoda braka

Prema Porodičnom zakonu, brak može prestati razvodom na dva osnovna načina:

• Sporazumni razvod – kada su oba supružnika saglasna da se brak razvede.
• Sporni razvod (razvod po tužbi) – kada jedan supružnik želi razvod, a drugi se ne slaže, ili kada nema saglasnosti oko pratećih pitanja (deca, imovina, izdržavanje).

Bez obzira na oblik, o razvodu uvek odlučuje sud presudom. Ne postoji „administrativni" razvod pred matičarem ili nekim drugim organom. Razlika između sporazumnog i spornog razvoda ogleda se u tome koliko je postupak jednostavan i koliko dugo traje.

Sporazumni razvod braka

Do sporazumnog razvoda dolazi kada su supružnici saglasni da se brak okonča i kada zajednički podnose sudu predlog za razvod. Ovaj oblik je po pravilu brži i manje opterećujući, jer sud ne utvrđuje ko je „kriv" za razvod niti razloge za prestanak zajednice.

Uz predlog za sporazumni razvod, supružnici sudu prilažu i pisani sporazum koji obično obuhvata:

1. Sporazum o vršenju roditeljskog prava – ako supružnici imaju zajedničku maloletnu decu, dogovaraju se kome se deca poveravaju, kako će se ostvarivati kontakt sa drugim roditeljem i kako će se deca izdržavati.
2. Sporazum o deobi zajedničke imovine – kako se deli imovina stečena tokom trajanja braka.

Kada postoje zajednička maloletna deca, sud posebno ceni da li je sporazum o roditeljskom pravu u najboljem interesu deteta. To znači da saglasnost roditelja nije sama po sebi dovoljna – sud će odbiti da prihvati sporazum koji ne štiti interes deteta. U ovim postupcima često učestvuje i organ starateljstva (centar za socijalni rad), koji daje mišljenje o tome šta je za dete najpovoljnije.

Sporni razvod braka

Sporni razvod se pokreće tužbom jednog supružnika. Do njega dolazi kada drugi supružnik ne pristaje na razvod ili kada između njih ne postoji saglasnost o bitnim pitanjima – na primer, oko toga kome će deca biti poverena, kolika treba da bude visina izdržavanja ili kako se deli imovina.

U ovom postupku sud utvrđuje da li su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili se zajednica života supružnika iz drugih razloga ne može održati. Za razliku od sporazumnog razvoda, ovde sud izvodi dokaze, saslušava stranke, a po potrebi pribavlja i nalaz i mišljenje stručnjaka, naročito kada su u pitanju deca.

Sporni postupci po pravilu traju duže, a njihov tok zavisi od složenosti pojedinačnog slučaja, broja spornih pitanja i toga koliko su strane spremne na dogovor tokom postupka. Nije retkost da se supružnici u toku spornog postupka delimično ili potpuno sporazumeju o pojedinim pitanjima, čime se postupak može pojednostaviti.

Nadležni sud i tok postupka

Za odlučivanje o razvodu braka nadležan je osnovni sud. Postupak se, po pravilu, može voditi pred sudom prema mestu prebivališta odnosno boravišta stranaka; koji je konkretno sud mesno nadležan zavisi od okolnosti slučaja i treba ga proveriti pre podnošenja.

Tok postupka u najkraćem izgleda ovako:

1. Pokretanje postupka – podnošenjem zajedničkog predloga (sporazumni razvod) ili tužbe (sporni razvod).
2. Postupak posredovanja – kada supružnici imaju zajedničku maloletnu decu, zakon predviđa fazu usmerenu na pokušaj mirnog rešavanja i sporazuma, uz mogući pokušaj ponovnog uspostavljanja zajednice ili nagodbe o spornim pitanjima.
3. Ročišta i izvođenje dokaza – naročito u spornom postupku, sud saslušava stranke i izvodi potrebne dokaze.
4. Odluka suda – sud donosi presudu kojom se brak razvodi i, kada je to potrebno, odlučuje o vršenju roditeljskog prava i izdržavanju dece.

Brak se smatra razvedenim kada presuda o razvodu postane pravnosnažna. Nakon toga se podatak o razvodu upisuje u matičnu knjigu venčanih.

Deca, izdržavanje i model viđanja

Kada supružnici imaju zajedničku maloletnu decu, pitanja koja se tiču dece imaju poseban značaj i sud im posvećuje najveću pažnju. Vodeće načelo je najbolji interes deteta, koji ima prednost u odnosu na želje i interese roditelja.

U vezi sa decom uređuju se, po pravilu, sledeća pitanja:

• Vršenje roditeljskog prava – kome se dete poverava, odnosno da li roditelji nastavljaju da zajednički vrše roditeljsko pravo ili ga samostalno vrši jedan roditelj.
• Izdržavanje deteta – visina doprinosa za izdržavanje koji plaća roditelj sa kojim dete ne živi. Iznos se određuje prema potrebama deteta i mogućnostima roditelja, pa se utvrđuje u svakom slučaju posebno.
• Model viđanja (kontakt sa drugim roditeljem) – način na koji dete održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi, uključujući dinamiku viđanja i provođenje vremena.

Sud u ovim pitanjima nije vezan isključivo dogovorom roditelja. I kada roditelji imaju sporazum, sud će ceniti da li je on u interesu deteta, a mišljenje organa starateljstva često ima važnu ulogu. U određenim situacijama uzima se u obzir i mišljenje samog deteta, u skladu sa njegovim uzrastom i zrelošću.

Deoba zajedničke imovine

Imovina koju su supružnici stekli radom tokom trajanja braka po pravilu predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Prilikom razvoda otvara se pitanje njene deobe. Od zajedničke imovine razlikuje se posebna imovina, koju čini, na primer, ono što je supružnik imao pre braka ili stekao nasleđem ili poklonom tokom braka.

Deoba se može sprovesti:

• Sporazumno – supružnici se dogovore o tome šta kome pripada i taj sporazum mogu formalizovati.
• U sudskom postupku – kada saglasnosti nema, o deobi i udelima odlučuje sud.

Polazno pravilo je da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki, ali se u konkretnom slučaju može utvrditi i drugačiji odnos, u zavisnosti od doprinosa svakog supružnika i drugih okolnosti. Pošto pitanja imovine umeju da budu složena, posebno kada su u pitanju nepokretnosti, privredni subjekti ili dugovanja, korisno je unapred razjasniti status pojedinih stvari i prava.

Kada se obratiti advokatu

Razvod braka često obuhvata više povezanih pitanja koja se rešavaju istovremeno – od statusa dece do imovine – pa je korisno na vreme se informisati o svojim pravima i obavezama. Savetovanje sa advokatom može pomoći da se:

• razume koji oblik postupka odgovara konkretnoj situaciji,
• pravilno pripremi predlog ili tužba i prateća dokumentacija,
• sagledaju posledice dogovora o deci, izdržavanju i imovini pre nego što se prihvate.

Svaki razvod je specifičan i ishod zavisi od okolnosti konkretnog slučaja, pa opšte informacije iz ovog teksta ne mogu zameniti pravni savet prilagođen vašoj situaciji. Ako razmišljate o pokretanju postupka ili vam je tužba već dostavljena, blagovremeno obraćanje advokatu pomaže da donesete odluke sa punim razumevanjem svojih prava.