Šta raditi nakon saobraćajne nezgode

Saobraćajna nezgoda je stresan događaj u kome se odluke donose brzo, a upravo od postupanja u prvim minutima i danima nakon nezgode često zavisi kako će kasnije teći postupak naknade štete. Bez obzira na to da li je reč o manjem sudaru sa materijalnom štetom ili o nezgodi sa povređenim licima, postoji redosled koraka koji pomaže da se zaštite i bezbednost učesnika i njihova kasnija prava.

Ovaj tekst objašnjava šta se preporučuje da uradite nakon saobraćajne nezgode, koje dokaze je korisno prikupiti, kako se prijavljuje šteta osiguravajućem društvu i šta obuhvataju materijalna i nematerijalna šteta. Napominjemo da su informacije opšte prirode, jer konkretan tok postupka zavisi od okolnosti svakog pojedinačnog slučaja.

Prvi koraci na licu mesta

Odmah nakon nezgode prioritet je bezbednost. Preporučeni redosled postupanja je sledeći:

1. Zaustavite vozilo i uključite sve žmigavce (upozoravajuće svetlo).
2. Obucite sigurnosni prsluk pre izlaska iz vozila, naročito na putu van naselja.
3. Postavite sigurnosni trougao na propisanoj udaljenosti kako biste upozorili druge učesnike u saobraćaju.
4. Proverite ima li povređenih i, ako ih ima, pružite pomoć u okviru svojih mogućnosti i pozovite hitnu pomoć.
5. Ne pomerajte vozila ako ima povređenih ili veće štete, osim ako je to neophodno radi bezbednosti, dok ne stigne policija.

Ako je nezgoda manja i nastala je samo materijalna šteta, a učesnici su saglasni oko toga kako je došlo do nezgode, vozila se po pravilu mogu ukloniti sa kolovoza kako se ne bi ometao saobraćaj, uz prethodno fotografisanje zatečenog stanja.

Kada zvati policiju, a kada popuniti evropski izveštaj

Postavlja se pitanje kada je poziv policiji obavezan, a kada je dovoljan sporazumni obrazac. Kao opšte pravilo, dolazak policije se preporučuje ili je obavezan naročito u sledećim situacijama:

• kada u nezgodi ima povređenih ili poginulih lica,
• kada je nastala veća materijalna šteta,
• kada učesnici nisu saglasni oko toga ko je odgovoran ili kako je do nezgode došlo,
• kada postoji sumnja da je neki od učesnika pod dejstvom alkohola ili opojnih sredstava,
• kada je oštećeno vozilo sa stranom registracijom ili nema važeće osiguranje,
• kada je oštećena javna infrastruktura ili imovina trećih lica.

Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi je standardizovani obrazac koji učesnici popunjavaju i potpisuju kada je nastala samo materijalna šteta i kada su saglasni o okolnostima. Obrazac se po pravilu dobija uz polisu osiguranja. Popunjava se čitko, na licu mesta, a svaki učesnik zadržava po jedan primerak. Važno je da podaci o vozilima, vozačima, polisama i opisu nezgode budu tačni i potpuni, jer taj dokument kasnije koristi osiguravajuće društvo pri obradi odštetnog zahteva.

Ako niste sigurni da li je situacija dovoljno jasna za sporazumni obrazac, sigurnije je pozvati policiju i sačekati zapisnik.

Prikupljanje dokaza i fotografija

Dokazi prikupljeni na licu mesta često su presudni za kasnije ostvarivanje prava na naknadu. Dok ste još na mestu nezgode, korisno je zabeležiti sledeće:

• fotografije vozila iz više uglova, sa vidljivim oštećenjima i položajem vozila na putu,
• fotografije šireg lica mesta, saobraćajnih znakova, oznaka na kolovozu i tragova kočenja,
• registarske oznake svih učesnika i, ako je moguće, brojeve polisa,
• podatke o vozačima (ime, kontakt) i podatke o eventualnim svedocima,
• vremenske i druge okolnosti koje su mogle uticati na nezgodu (magla, poledica, mokar kolovoz).

Ako postoje povrede, preporučuje se i da se odmah obratite lekaru i sačuvate svu medicinsku dokumentaciju. Uredno vođena dokumentacija od prvog dana znatno olakšava kasniji postupak.

Prijava štete osiguravajućem društvu

Nakon nezgode šteta se prijavljuje osiguravajućem društvu. U praksi postoje dva osnovna puta:

• Prijava sopstvenom osiguravaču kada koristite kasko osiguranje ili kada osiguravač po ovlašćenju vodi postupak u vaše ime.
• Odštetni zahtev prema osiguravaču odgovornog lica po osnovu obaveznog osiguranja od autoodgovornosti, kada štetu naknađuje osiguravajuće društvo kod koga je osiguran vozač koji je prouzrokovao nezgodu.

Rok za prijavu štete i potrebna dokumentacija propisani su uslovima osiguranja i zakonom, pa je uputno prijavu podneti bez odlaganja i proveriti koji rok važi u vašem slučaju. Uz prijavu se najčešće prilažu evropski izveštaj ili zapisnik policije, fotografije, podaci o vozilima i polisama, a kod telesnih povreda i medicinska dokumentacija. Osiguravajuće društvo potom procenjuje štetu, po pravilu uz procenu ovlašćenog veštaka ili procenitelja.

Materijalna i nematerijalna šteta

Naknada štete iz saobraćajne nezgode može obuhvatiti dva osnovna oblika štete.

Materijalna šteta

Materijalna šteta se odnosi na imovinske gubitke koji se mogu novčano izraziti, kao što su:

• troškovi popravke ili vrednost uništenog vozila,
• oštećenje stvari koje su se nalazile u vozilu,
• troškovi vuče, iznajmljivanja zamenskog vozila i slični troškovi,
• izmakla korist, na primer izgubljena zarada zbog nemogućnosti rada.

Nematerijalna šteta

Nematerijalna šteta odnosi se na neimovinske posledice, pre svega kod telesnih povreda. Ona može obuhvatiti naknadu za pretrpljene fizičke bolove, strah, duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti ili naruženosti. Visina ovakve naknade zavisi od vrste i težine povrede, toka lečenja i posledica, i utvrđuje se na osnovu medicinske dokumentacije i, po potrebi, nalaza veštaka.

Odštetni zahtev i sudski postupak

Postupak naknade štete najčešće počinje podnošenjem odštetnog zahteva osiguravajućem društvu. U tom zahtevu se opisuje nezgoda, navode se pretrpljena šteta i prilaže se dokumentacija koja potkrepljuje zahtev. Osiguravač razmatra zahtev i može ponuditi isplatu naknade, u celini ili delimično.

Ako osiguravajuće društvo odbije zahtev, ne odgovori u razumnom roku ili ponudi iznos koji oštećeni smatra nedovoljnim, sledeći korak može biti pokretanje sudskog postupka radi naknade štete. U sudskom postupku se izvode dokazi, po pravilu se određuje veštačenje radi utvrđivanja uzroka nezgode, odgovornosti i visine štete, a sud potom odlučuje o osnovanosti i visini zahteva. Za pokretanje postupka postoje zakonom određeni rokovi zastarelosti, pa je korisno na vreme proveriti koji rok se odnosi na konkretan slučaj kako pravo na naknadu ne bi zastarelo.

Kada se obratiti advokatu

Za manje nezgode sa jasnim okolnostima i nespornom materijalnom štetom postupak se često reši i bez pravne pomoći. Obraćanje advokatu može biti korisno naročito kada:

• u nezgodi ima telesnih povreda ili trajnih posledica,
• postoji spor oko odgovornosti ili toka nezgode,
• osiguravajuće društvo odbija zahtev ili nudi iznos koji smatrate nedovoljnim,
• niste sigurni koje dokaze i dokumentaciju treba prikupiti niti koji rokovi teku.

Advokat može da proceni okolnosti konkretnog slučaja, pomogne u sastavljanju i podnošenju odštetnog zahteva i zastupa oštećenog u postupku pred osiguravačem ili sudom. Ako ste imali saobraćajnu nezgodu i niste sigurni koji su naredni koraci, blagovremeno informisanje o svojim pravima pomaže da donesete odluku u skladu sa okolnostima svog slučaja.